Istanbul (nk)

Da li je tajna Istanbula u njegovom siromaštvu koje živi pored slavne istorije, što nasuprot tome što je toliko otvoren za spoljne uticaje vodi zatvoren mahalski i društveni život i što mu se svakodnevica sastoji od trošnih, krhkih odnosa u pozadini veličanstvene prirodne ljepote okrenute spolja? Ali svaka priča vezana uz opšte karakteristike jednog grada, njegov duh ili biće, pretvara se posredno u razgovor o našem sopstvenom životu, a još i više o našem sopstvenom duhovnom stanju.

“Grad nema drugog centra osim nas samih.” Orhan Pamuk, Istanbul

“Pisati o svom gradu nije nimalo lako. Slično je pokušaju da se opiše najbliskije biće. Ono koje je dato, bez pitanja da li ga volite ili ne. Jer grad je kao porodica u kojoj ste rođeni: ona je mogla da učestvuje u odluci hoćete li joj se pridružiti. Ali vi niste mogli o tome da odlučujete.

Orhan Pamuk je za vodiča odabrao nesumnjivu ljubav prema Istanbulu. I onda kada ga opisuje tamnim tonovima. Ovo je grad-knjiga u crno-bijelim kontrastima; topografija i duše i tijela centra jedne imperije, a iz perioda njegove dekadencije u vrijeme Pamukovog djetinjstva i mladosti.

Knjiga počinje kao saga o porodici, a završava kao portret grada.

Ovo je zapravo biografija Istanbula i autobiografija Orhana Pamuka.” Vladislav Bajac