Crnogorski roman (nk)

Radnja romana predstavljena je iz vizure naratora Zarije Vučerakovića, momka na pragu treće decenije života, biologa, koji je suviše kasno diplomirao i uskoro počinje da radi prvi put u struci. Njegov pokušaj da se prilagodi i konačno živi po pravilima išao je po planu, ali se urušavao njegov identitet. Sasvim slučajno, Zarija u centru Podgorice nailazi na momka koji krvav leži na asfaltu. On jedini od prolaznika pomaže momku i vodi ga u Hitnu pomoć, gde saznaje da je momak kog je doveo HIV pozitivan, a da je možda i on sam sada zaražen. Lekari mu saopštavaju da će tek nakon pola godine biti siguran da li je pozitivan ili ne. Zarija se delimično povlači, izbegava da ikome kaže u kakvom je problemu, i nastavlja život po starom, izolujući se od svoje devojke. U susretima sa najboljim prijateljima, jednim zaluđenikom istorijom, narkomanom i propalim sportistom, saznaje šta je sve propustio dok je bio u dobrovoljnoj izolaciji. U tim razgovorima i obilascima grada daje se presek Podgorice, slika mentaliteta i savremenog društva. Zarijino odbijanje da prihvati mogućnost da je zaražen HIV-om sudara se sa njegovim premišljanjem da otkrije identitet momka koji ga je možda zarazio. Kao magnet ga taj nepoznat momak vuče sebi, i javljaju mu se osvetničke misli.

Roman je zaokružen pričama o aspurdu planiranja života u turbulentnim sredinama i slika je savremene Crne Gore isprepletena detaljima iz preobimne istorije koji su u suprotnosti sa današnjicom.

„Već i samim naslovom Crnogorski roman mladi pisac Đuro Radosavović naveštava visoku ambiciju uz senku autoironije. Crnogorska književna tradicija mnogo je više pesnička nego prozna, pa se Radosavović poigrava sa idejom da je, eto, baš on napisao roman koji već u naslovu može da nosi adjektiv crnogorski. Nakon čitanja romana, međutim, svesni smo da je njegova crnogorskost i tematska i jezička i antropološka, ako se može tako reći. Bez potrebe da bilo kome dokazuje da je Crnogorac, bez sklonosti da iz te pripadnosti izvlači bilo ponos bilo stid, Radosavović od onog što je najviše njegovo kreira odličnu književnost, ukorenjenu u širu tradiciju južnoslovenske literature, ali bez epigonstva. On se bavi umetnošću, a ne identitetskom politikom, pa je njegov roman zaista i crnogorski i roman.“ Muharem Bazdulj

„Crnogorski roman Đura Radosavovića je knjiga koju ćete zavoljeti i prije nego što to shvatite. Razoran i duhovit, ovaj roman ulazi u neke tamne zone na način koji osvjetljava mnogo širu sliku. To je svijet u kome ništa nije onako kako izgleda, svijet beskrajnih reverzija, ali Radosavović je uspio da bude i više nego dobar i pouzdan vodič čitaocu… Dirljiv koliko i uznemirujući, duhovit koliko i nemilosrdan… Prije svega dobro napisan, roman donosi jedan osoben humor koji autor majstorski približava i onim čitaocima koji nemaju sva ‘nužna predznanja’. Hitac koji zna gdje je krenuo… Pun pogodak u središte stvari.“ Balša Brković