Anikina vremena (nk)

Andrićeva duža pripovetka – Anikina vremena (1931) – ispripovedana je iz pozicije sveznajućeg pripovedača. Počinje pričom o tragičnom kraju dobrunskog popa Vujadina Porubovića, ženomrsca i voajera, i gašenju njegove loze. Toj porodici je pripadao i prota Melentije koji je živeo u doba Anikinih vremena, kada se pronevaljalila jedna žena vlahinja. Anika je bila kći pekara Marinka Krnojelca i tuđinke kako su kasabalije nazivale njegovu ženu dovedenu iz mesta gde je ležao robiju. Kao tuđinku meštani su doživljavali i Aniku, prerano izraslu devojčicu. Kako često biva sa

Andrićevim ženskim likovima, umesto nenaočite devojčice, jednog jutra u crkvi se pojavila vitka, beloputa devojka krupnih očiju, u koju se zagledao jedan od viđenijih momaka. Međutim, naklonost između lepotice i momka obeleženog tragičnim ljubavnim iskustvom, naglo se prekida. Narednih godina mladić je bežao od Anikinog muklog, teškog glasa, belog lica bez osmeha, a devojka se objavila i otvorila kuću muškarcima. Priča o Aniki je istovremeno priča o postojanju ali i prolaznosti zla.