Astragan (SL)

Poslednji jugoslovenski roman

„Kao neki od Le Kareovih junaka, Velikićev Marko Delić gradi svoj novi identitet istovremeno stvarajući sopstvenu novu prošlost i pripremajući se za buduću špijunsku karijeru. Astragan je jedan od prvih romana srpske književnosti koji je pisan iz perspektive poraza jednog ideološkog obrasca.“ Nenad Šaponja, Polja

„Astragan bismo mogli odrediti kao porodičnu sagu (priču o rodoslovlju) i, istovremeno, kriminalistički roman. Knjiga je to o tamnom ogledalu u čoveku. Veoma je teško ovaj roman mozaičke, mrežaste strukture i visoko doterane ’stilističke naravi’ svesti na neki određeni svetonazor. Reč je o čitkom, komunikativnom štivu, koje odmah uspeva da ovlada pažnjom čitaoca.“ Dragan Jovanović Danilov, Duga

„U pozadini Velikićevog Astragana stoji jedno sumorno viđenje istorije, sveta i čovekove sudbine. Čitalac spoznaje da ovim svetom i našim sudbinama ne upravlja nikakvo dobro Proviđenje, niti Ideja koja vodi istoriju ka srećnom kraju već, naprotiv, zle sile i prema ljudskoj sudbini ravnodušni zakoni istorije.
Sugestivnosti Velikićeve priče doprinosi njegovo majstorsko preplitanje suve dokumentarnosti i fikcije. Poput alhemičara on nam banalni dokument preobražava u mitski simbol, sublimacijom ga uzdiže do fantastike, a fantastične pojave magijom pera pretvara u svakodnevne, nepobitne činjenice.“ Žarko Trebješanin, Književnost

„Astragan je brza, gotovo filmski dinamična pripovest o političkom koliko i seksualnom obmanjivanju, koja se odvija između Beograda i jadranske obale. Pisac vešto umeće navode i izreke u svoju priču, što donekle upućuje na Kunderin postupak, ali Velikić nije ničiji učenik nego samosvojan pisac originalnog glasa.“ Mark Thompson, The Guardian