Treći metak

Zvanična istina o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića ne počiva ni na materijalnim dokazima niti na svedočenjima očevidaca, već je iskonstruisana na neodrživim veštačenjima i brižljivo izatkanoj mreži priznanja i saradničkih svedočenja od kojih ni jedna ni druga ne mogu da opstanu u sudaru sa neporecivim činjenicama.

Šta je posle smrti Zorana Đinđića ostalo od njegove politike? Da li su je njegovi naslednici izmenili? U čiju je korist bila ta izmena? Jer, “još u starom Rimu politička ubistva su se rešavala tako što je sumnja padala na ‘beneficijare’, na one kojima je zločin išao u korist. Na osnovu toga se utvrđivala krivica”.

Da li je Zoran Đinđić načinjen izdajnikom da bismo lakše poverovali da su ga ubile patriote? Kao što je bio povezivan i sa kriminalom pa se potom poverovalo da je sasvim logično što su ga kriminalci i ubili.