Silmarilion (PP)

Priče iz Silmariliona bile su početna inspiracija za izmaštani svet Dž. R. R. Tolkina; radio je na toj knjizi čitavog života i nikada je nije završio. Započeta davno pre Gospodara prstenova, ovo je priča iz Prvog razdoblja Tolkinovog sveta, drevna drama na koju se likovi iz Gospodara prstenova osvrću, i u kojoj su neki od njih, poput Elronda i Galadrijele, i učestvovali.

Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja.

Silmarilion obuhvata pet knjiga: „Ainulindale” je mit o stvaranju sveta; „Valakventa” je knjiga u kojoj su izloženi priroda i moći svakog od bogova; posle „Silmariliona”, koji je treća po redu knjiga, sledi „Akalabet”, priča o padu velikog ostrvskog carstva Numenor, na kraju Drugog razdoblja; i knjigu završava „O Prstenovima moći i Trećem razdoblju”, gde se ukratko prikazuju okolnosti iz kojih su se izrodili događaji kasnije opisani u Gospodaru prstenova.

Ovo novo izdanje Silmariliona sadrži prerađen i dopravljen tekst „drugog izdanja”, a kao uvod je uvršteno pismo koje je Dž. R. R. Tolkin napisao 1951. godine, a u kome sjajno objašnjava svoje zamisli ranijih Razdoblja.