Psaltir

Pravilo svetih otaca

Bogom ppedano svima koji žele pevati Psaltir, monasima koji žive i ćutanju i svima pravoslavnim hrišćanima koji se Boga boje.

Bogonosni i prepodobni i preblaženi oci naši, svetila celom svetu, zemaljski anđeli i nebeski ljudi, koji su u početku prihvatili predanje od Svetog Duha da žive u samoći i od Njega prosvećeni blagodaću Božijom, useliše Hrista u svoje prekrasne duše, radi ljihovog čistog života, i pobediše đavola, iako su mnogi od ljega kušanjem uznemiravani, ali su mu odoleli, pa sada sijaju svetlije od zlata i belji su od snega, i zlatnim nematerijalnim krilima misleno upereni uzleteše na nebo, kao orlovi koji lete u nebeskim visinama, ostavili su nam pravilo ljihovog pevalja predanog im od Boga, i umilne molitve kojima su umilostivili Boga. Oni su ih pevali časovima i između časova, sastavili izabrane psalme i tropare sa molitvama, i nazvali ih Časoslov, drugi su pevali samo Psaltir, drugi podvižnici posle svake katizme stavili Trisveto sa poklonima i pokajnim troparima i sa molitvama pevahu Psaltir.

PREDGOVOR

Psaltir je jedinstvena knjiga svoje vrste, i to ne samo među biblijskim knjigama nego i u svoj religioznoj književnosti sveta. To je molitvenik svoje vrste, poezija svoje vrste, muzička ritmika svoje vrste, opštenje s Bogom svoje vrste. No glavno je opštenje s Bogom skroz i skroz, s Bogom ličnim i svemoćnim, koji sve vidi, sve čuje, i u svemu dejstvuje, opredeljujući sudbe ljudi i naroda dalekovidnim planovima, koji se svi sustižu i završuju u Hristu.

Sveti Oci istočne i zapadne crkve, veoma su cenili Psaltir, i zapovedili da se isti čita i javno i privatno. Ovako piše sv. Vasilije Veliki:

„Psalmu su tišina duše, darovatelji mira, uspokojitelji smutnih i burnih pomisli; oni umekšavaju razdraženje duše i umeravaju neuzdržljivost… Iz Psalama poznaješ veličinu hrabrosti, strogost pravde, krasotu celomudrenosti, savršenstvo razumnosti, uzor pokajanja i svakog dobra koje god pomisliš“.

Dejstvo Psaltira je sasvim neposredno. Nema čoveka, koji čitajući Psalme ne oseti da se to govori baš o njemu lično, rešavaju zagonetke njegovog života, objavljuju njegove tajne i strahovanja, trzaji, mučenja i nadanja. Niti ima druge knjige u svetu, koja je svojom iskrenošću i otvorenošću veći utuk svakom licemerstvu i farisejstvu.

Još od apostolskih dana Psaltir je ušao u upotrebu kao bogoslužbena knjiga. Bez njega se ne svršava ni jedno bogosluženje u pravoslavnoj crkvi. U manastirima se Psaltir pročitava ceo u toku svake sedmice. Izuzetno po Karejskom Tipiku sv. Save u njegovoj Isposnici, Psaltir se pročitava celinom svaki Božji dan, evo već 700 godina. Tako je zapovedio sveti otac Sava da se čini za spasenje naroda, i tako se drži. Sve do u drugu polovinu 19. veka učila su deca u posetnim školama ruskim i srpskim čitanje Psaltira i Časoslova. I bilo je manje zla u svetu.

Kao što je poznato, Prvi prevod Psaltira na crkveo-slovenski jezik izvršila su sveta braća Kiril i Metodije, ne sa jevrejskog, nego sa Septuaginte, što je i bolje. Srpski prevod Đure Daničića, mada sjajan po bogatstvu i oblicima jezika, učinjen je sa evropskih prevoda, te ima grešaka, koje bi u nekom drugom izdanju trebalo ispraviti. No naš cilj zasad nije bio da ispravljamo stari, niti činimo novi prevod, no da ujednačimo numerisanje Psalama sa slovenskim tekstom, i da srpski Psaltir podelimo na katizme radi koristi novonačalnih po manastirima kao i bogomoljnog naroda, da bi s razumevaljem mogli pratiti čitanje crkvenog Psaltira. Uz to smo još hteli da, po prvi put do sada, štampamo srpski Psaltir u jednom ukusnom i dostojnom izdanju, kako to i priliči ovoj svetoj knjizi.

Svi trudbenici oko „SVEČANIKA“ smatraće sebe dovoljno nagrađenim, ako ovaj Psaltir prvi put u ovakvom obliku i ruhu – donese srpskim čitaocima onu duhovnu svetlost, moralnu jačinu i nebesnu utehu, koju ovo bogonadahnuto delo od pamtiveka donosi narodima po vascelom svetu.

Njujork 1955 g.
Episkop Nikolaj