Ajfel (SL)

Da li je najpoznatiji spomenik u Parizu zapravo izjava ljubavi?

Ajfelova kula, simbol Francuske više od sto trideset godina, ovaploćuje jednu fantaziju i umeće življenja na francuski način.

Otkako je nagnut nad planovima i nacrtima, Ajfel oseća da je više od inženjera; pre liči na umetnika usred krize inspiracije – on je strasni sanjar. Kao da piše ljubavno pismo tom ludom, kolosalnom projektu. Kao da treba da se dokaže, da ga osvoji. Iznad svega, Adrijenina senka je uvek tu i obitava u njegovom duhu, istovremeno ga uznemiravajući i stimulišući. Ako postoji iko kome želi da pokaže kako je najbolji, kako je jedini, to je i te kako ona.

Pariz, 1886. godine. Gistav Ajfel je opsednut svojom metalnom konstrukcijom visokom trista metara. Svetska izložba se priprema, a Francuska želi da impresionira ceo svet. Dok skicira strukturu kule, Ajfel uviđa da bi trebalo zaobljena linija da vodi stub u visinu, a ne prava linija, i on crta leđa žene koju je strastveno voleo u mladosti, „tu veličanstvenu oblinu, koja se od potiljka spušta do struka u kaskadama“. Iznenada, on i ne sanja da će je ponovo videti i da će njegov život biti obeležen slovom A koje se uzdiže visoko na pariskom nebu i osvaja svojom elegancijom.