Putovanje zvano igra

Nedavno mi je netko napisao da imam neobičan dar običnu priču ispričati na jako zanimljiv način. Taj kompliment već tjednima miluje moj ego.
Izvlačim iz toga zaključak da je knjiga koju držiš u rukama jedna obična priča jednog običnog lika o jednom običnom raku, ispričana na neobičan (ili, ako pitaš moj ego, jako zanimljiv) način.

Da, znam, pomalo zvuči kao uvod u otrcani američki film. Lik ima rak i odlučuje napisati knjigu o tome.

Ali iako je ovo knjiga o mom putovanju od trenutka dijagnoze, dao sam svaki atom sebe da to ne bude priča o raku. Neću ti lagati. Spominje se on pozamašan broj puta. Ali ja ga, kao, doduše, i sve ostalo u životu, gledam i doživljavam iz nekog svog kuta.

Moguće je da ćeš koji put pustiti suzu, ali ja sam se trudio da to puno češće bude od smijeha nego od tuge. – Marko Babić